Avijacija drugog svetskog rata 1939-1945

Drugi svetski rat je bio krvav sukob skoro svih vodecih svetskih zemalja, izmedju ostalog Engleske, Francuske, Italije , Nemacke, Rusije, SAD-a, Jugoslavije, Indije, Kine i Japana. Rat je odneo desetine miliona zrtava , kako civilnih, tako i  vojnih..

Medjutim, rat je obnovio mnoge industrije, naftnu, prehrambenu, auto, pa i avionsku. I tako je treci aspekat rata posle kopnenog i vodenog postao i vazdusni. Nebom su brujile hiljade motora BMW-601 i Rols Roys- Merline. Od strmih obala Velike Britanije, preko Evrope, Rusije pa sve do Kine, Filipina i Okeanije, ratna vazduhoplovstva su odredjivale tok rata. Sve je krenulo 1939. napadom na Poljsku, u kojoj su prve linije zauzeli Messerschmitt Bf.- 109 E i Junkers Ju-87 "Stuka". 

NEMACKO RATNO VAZDUHOPLOVSTVO - LUFTWAFFE 

Messerschmitt Bf.-109 E 

Meseršmit Bf 109 (nem. Messerschmit Bf 109) je nemački lovački avion konstruisan od strane Vilija Meseršmita početkom tridesetih godina 20. veka. Bio je to prvi moderni lovački avion tog doba sa potpuno metalnom monokokstrukturom, zatvorenom kabinom i uvlačećim stajnim organima. Mesešrmit Bf 109 je bio glavni lovac u naoružanju Luftvafe na početku Drugog svetskog rata. Najuspešniji pilot lovac u istoriji vazduhoplovstva, nemac Erih Hartman, koji je tokom Drugog svetskog rata leteo isključivo na ovom tipu aviona, postigao je 352 priznate vazdušne pobede. Oznaka Bf potiče od incijala firme Bajeriše Flugcojgverke (nem. Bayerische Flugzeugwerke - bavarska avionska industrija), koju je Vili Meseršmit otkupio 1932. godine, nakon bankrota firme.

109 zvani "Emil" ostace upamcen kao rekorder u proizvodnji sa 33000 proivedenih primeraka, najvise u istoriji.

Focke-Wulf 190 A

Foke-Vulf Fw 190 (nem. Focke-Wulf Fw 190), poznatiji pod nadimkom "Würger" (ptica kasapin) je bio jednosedi, jednomotorni lovački avion nemačke Luftvafe i jedan od najboljih lovačkih aviona svog vremena koga je konstruisao Kurt Tank. Korišćen je u velikom broju tokom Drugog svetskog rata. Proizvedeno je preko 20.000 primeraka ovog aviona uključućujući i 6.000 u verziji jurišnog bombardera. Prizvodnja je trajala neprekidno od 1941. godine pa sve do prestanka neprijateljstava. Tokom proizvodnje, avion je stalno unapređivan. Njegovi poslednji modeli su po kvalitetu mogli da se mere sa savezničkim avionima, ali su brojčano bili višestruko nadjačani.

Prvi put se pojavio na evropskom nebu tokom ratne 1941. godine i izazvao je pravu paniku u savezničkim redovima. Engleski piloti su u više navrata prijavili da su se sukobili sa do tada nepoznatim neprijateljskim lovcem koji je bio brz, izuzetno okretan i strahovito naoružan.

Junkers Ju-87 "Stuka" 

Junkers Ju 87 „štuka“ (nem. Sturzkampfflugzeug) nemački je borbeni avion, dvosed, bombarder, iz perioda Drugog svetskog rata. Bila mu je osnovna namena dejstvo vazduh—tlo, taktičkim postupkom bombardovanja, direktnog obrušavanja na cilj. Razvijen je i proizvođen za potrebe Luftvafea, prema zahtevima nacističke doktrine ratovanja blickrig. Bio je specifičan i po izgledu krila, dvostrukog („lomljenog“) ugla diedra.

Pri napadu u obrušavanju, Ju 87 je pravio veliku buku vazdušnom sirenom, sa nadimkom „Trube Jerihona“. To je imalo dopunski psihološki efekat zastrašivanja.U toku obrušavanja, otvarale su mu se aerodinamičke kočnicepovećavajući otpor, u funkciji potrebe za ograničenjem brzine, za lakše i bezbednije „vađenje“ iz toga režima leta, na maloj visini.^[1] Pri „vađenju“ iz obrušavanja, izvlačila bi mu se zakrilca, generišući moment propinjanja, sa prirastom normalnog ubrzanja na vrednost od 6g, automatski, bez komande pilota. Kada se „nos“ aviona podigne iznad horizonta, uvlačile su se aerodinamičke kočnice, pilot je tada dodavao gas motoru i avion se penjao na bezbednu visinu, sa uvučenim zakrilcima. Na ovaj način je bio obezbeđen let za slučaj kada pilot izgubi svest, pri velikim opterećenjima, usled velikog normalnog ubrzanja u manevru „vađenja“ iz obrušavanja, pošto nije imao anti-g odelo, kiseoničku opremu i kabinu pod pritiskom, te nije bio ni zaštićen.

Zbog relativno male brzine leta, slabog naoružanja vazduh—vazduh i slabih manevarskih karakteristika, u uslovima kada nije bila obezbeđena opšta prevlast u vazdušnom prostoru, „štuka“ je bila lak plen neprijateljskih lovaca.

BRITANSKO RATNO VAZUHOPLOVSTVO- R.A.F- ROYAL AIR FORCE          

Supermarine Spitifre 

Supermarin Spitfajer (engl. Supermarine Spitfire) je britanski lovački avion iz perioda Drugog svetskog rata i kasnijeg. Smatra se jednim od najuspelijih i najpoznatijih lovačkih aviona svih vremena.

Spitfajer je jednomotorni, niskokrilac sa eliptičnim oblikom krila, jednosed, metalne konstrukcije. Njegova uloga je pre svega bila lovac za velike visine, ali je i služio kao lovac bombarder i izviđač. Projektovao ga je Redžinald J. Mičel (1895-1937) (engl. Reginald J. Mitchell) počev od decembra 1934. godine. Prvi prototip Spitfajera poleteo je 5. marta 1936. godine, probni pilot je bio Jozef Samers, dok je prvi serijski proizvedeni Spitfajer Mk I poleteo 14. maja 1938. godine. Nakon smrti R. J. Mičela 11. juna 1937. godine, vođstvo dizajnerskog tima preuzima Džozef Smit (engl. Joseph Smith) koji je bio član dizajnerskog tima od samog početka projekta. Prva jedinica RAF-a koja je bila naoružana novim lovcem bila je 19. lovačka grupa stacionirana u Daksfordu. Do početka Drugog svetskog rata Spitfajerom je bilo naoružano devet lovačkih grupa.

Verzija koja je ušla u službu 1938. godine imala je plafon 9.723 m i maksimalnu brzinu 580 km/h, a poslednja ratna varijanta imala je plafon 12.200m i brzinu od 710 km/h. U toku životnog veka Supermarin Spitfajera napravljeno je oko 40 verzija ovih aviona a ukupno je proizvedeno 20.351 primerak, što je najviše proizvođen avion u Ujedinjenom Kraljevstvu. U Ujedinjenom Kraljevstvu za vreme rata u proizvodnji ovog aviona je učestvovalo 10 firmi. Avion je jednostavno ostao ziva legenda i simbol svih aviona sveta. Proglasen je za jedan od najlepskih aviona u istoriji. 

Hawker Hurricane 

Hoker Harijen je bio "Spitfajerova desna ruka" , verni pomocnik, znatno slabijih sposobnosti, ali znatno jaceg naoruzanja, i dalje smrtonosno oruzije u rukama asova. 

Godine 1933, britanska lovačka odbrana je bila snabdevena avionima razvijenim u Prvom svetskom ratu, koji su kasnije prepravljeni i poboljšani. Od trinaest lovačkih grupa, osam je bilo naoružano avionima Bristol Buldog, tri avionimaHoker fjuri i dve Hoker dimonima. Svi ovi avioni bili su naoružani sa po dva fiksna mitraljeza Vikers puščanog kalibra. Pošto je tradicionalni Vikers bio zastareo, za nove avione RAF-a je tražen odgovarajući mitraljez koji bi bio na dohvatu pilotu, jer samo je tako bilo moguće otkloniti prekide u paljbi. Specifikacija F7/30 koja je raspisana 1930. označila je veliki napredak jer je zahtevala brzinu od 402 km/h i četiri mitraljeza. Ipak, tokom narednih godina bombarderi su se tako naglo razvijali da već 1933. tražene performanse nisu bile dovoljne.

Konstruktorska ekipa vazduhoplovne kompanije Hoker pod rukovodstvom Sidnija Kama (Sudneu Camm) odlučila je zbog toga da stvori jednokrilni avion. Uz to, za taj avion je bio predviden novi motor Rols Rojs PV 12 koji je mogao da razvija 60 odsto veću snagu od motora Kestrel V koji se dotle koristio.

Da maja 1934. godine, projekat novog lovca bio je grubo izrađen ali je prilično odstupao od originalnog aviona Fjuri. U konstrukcionom birou bio je poznat kao interseptor monoplan - jednokrilni lovac presretač. Početkom 1934. projektanti su morali da donesu još jednu bitnu odluku. Dotle su korišćena svega četiri mitraljeza, a sada je odlučeno da se umesto Vikersa odaberu američki mitraljezi Kolt koji bi se proizvodili po licenci, kao Brauninzi kalibra 7,7 mm.


 RATNO VAZUHOPLOVSTVO SJEDINJENIH DRZAVA - U.S.A.F

Curtis P-40 Kittyhawk

P-40 Vorhok (engl. P-40 Warhawk) je bio američki lovac iz perioda Drugog svjetskog rata. U kasnijem periodu rata sve je više korišten kao lovac-bombarder, kad su bolji lovci ušli u naoružanje. Proizvedeno je ukupno 12014 za američko RV (USAF), i 1182 "Tomahoka" i 3342 "Kitihoka" za britansko RV (RAF).
U RAF-u je korišten u sjevernoj Africi kao lovac i lovac-bombarder, i pokazao se boljim od ranih verzija Hoker harikena. Pojava P-40 ubrzala je zamjenu njemačkih lovaca Me-109 E sa Me-109F verzijom. Naročito uspješni u napadima na zemaljske ciljeve, poslati su i u Sovjetski Savez. Na Pacifiku su bili osnovni tip lovca do 1943. godine, i iako nedovoljno pokretljivi, bili su brži i bolje naoružani od većine japanskih lovaca. U Kini su doživjeli slavu kao avioni kojima su upravljali američki dobrovoljci "Leteći tigrovi" (Flying Tigers) protiv japanskog RV.
Leteci tigrovi su stitili Burmin put koji je bio jedini put za snabdevanje Kine, a posto su Kinezi nudili dobru platu i sve popuste po pitanju discipline, mnogi Americki piloti su dosli i branili Kinu od Imperijalisticke sile Japana. Tako je rodjena legenda o Letecim tigrovima ... 


Republic P-47 Thunderbolt C

Ripablik P-47 Tanderbolt (ili »Grom«), (engl. Republic P-47 Thunderbolt), među pilotima neformalno nazivan »šolja« (engl. Jug) je jedan od najznačajnijih lovačkih aviona učesnika u Drugom svetskom ratu. P-47 je bio robustan avions velikom autonomijom leta, efikasan u borbama u vazdušnom prostoru i u dejstvu po zemaljskim ciljevima. Odigrao je značajnu ulogu u operacijama pratnje i zaštite letećih tvrđava, u njihovim misijama na velikim rastojanjima.

U toku i po završetku rata, Tanderbolt je bio u operativnoj upotrebi i u savezničkom vazduhoplovstvu. Posle Drugog svetskog rata, P-47 je uveden u operativnu upotrebu u vazduhoplovstvu više zemalja Južne i Srednje Amerike, u Kini,Iranu, Turskoj i Jugoslaviji.

P-47D je uveden u operativnu upotrebu u Ratnom vazduhoplovstvu FNRJ 1952. godine. Jugoslaviji su isporučena 133 aviona F-47D, u okviru američke vojne pomoći, posle raskida sa Sovjetskim Savezom i Staljinom, nakon rezolucije Informbiroa.

U raznim varijantama proizvedeno je 15 680 aviona tipa Tanderbolt. Posle rata, 1948. godine, P-47 je preimenovan u F-47.

North American P-51 Mustang D

P-51 Mustang (engl. P-51 Mustang) je bio američki jednosjedi lovac i lovac-bombarder iz perioda Drugog svetskog rata, kojeg je prozvodila fabrika Nort Ameriken (North American). Ukupno je izrađeno 15586 aviona, od kojih je 7956 bilo P-51D verzije. Po mnogima ovo je najbolji američki lovac Drugog svetskog rata, ili najbolji na svim zaraćenim stranama.

Verzija aviona P-51 je P-82 Tvin Mustang, proizvođen pri kraju rata spajanjem dva Mustanga sa zajedničkim centralnim krilom.

Dizajniran po britanskom zahtjevu 1940. godine, prototip je koristio Alison (Allison) motor od 1100 KS. Zbog odličnih osobina na malim visinama korišcen je za napade na ciljeve na zemlji, a specifična jurišna verzija sa 4 topa od 20 mm je dobila naziv A-36A. Kad je avion dobio Rols-Rojs Merlin (Rolls-Royce Merlin) motor, njegove performanse na visini su se tako poboljšale da je dobijen prvoklasni lovac, u verziji P-51B. Verzija P-51D je uvela čistu "kapljičastu" kabinu sa odličnom vidljivošću, i ova verzija je najviše proizvođena do kraja rata. Najbrža verzija je bila P-51H, sa brzinom od 784 Km/h.

Mustang se koristio dugo posle Drugog Sv. rata u raznim drzavama.

Lockheed P-38 Lightning 

P-38 Lajtning (engl. P-38 Lightning) je bio američki lovački avion iz perioda Drugog svetskog rata. Proizvodila ga je fabrika Lokhid (Lockheed Corporation) od 1941. godine

Neobična konfiguracija usvojena za avion P-38 je potekla iz zahtjeva američkog armijskog vazduhoplovstva (USAAC) iz 1937. za lovcem visokih letnih osobina. Zahtjev je tražio brzinu, dolet i brzinu penjanja koje se nisu mogle ispuniti sa jednomotornim lovcem tog vremena, zbog motora ograničene snage. Uz samu konstrukciju, i stajni trap tipa tricikl je bio novitet. Prvi let prototipa XP-33 je izveden 27. januara 1939. godine, a poslije 12 sati leta avion je uništen u nezgodi. Naručena je druga serija prototipova YP-38 od 13 aviona, jer je prvi prototip bio uspješan u dotadašnjim testovima.

Avion je ušao u serijsku proizvodnju 1941. Proizvedeno je ukupno 10.037 aviona u raznim verzijama.

Lightning je bio taj koji je Japanskom vazduhoplovstvu bio dzelat, pobedjujuci ih u scakoj stavki leta. P-38 je bio jedini Americki lovac koji je proizvodjen od pocetka do kraja rata, od napada na Perl Harbor 6.12.1941. do predaje Japana 13.8.1945.

                             RATNA MORNARICA JAPANA - I.J.N


A6M2 Zero

Мицубиши А6М Зеро (или Зеке, Зеро-сен, Реисен, Реи-сен) је био јапански једносједи ловац из периода Другог свјетског рата, којег је прозводила фабрика Мицубиши.

Један од најбољих морнаричких ловаца почетка Другог свјетског рата, одликовао се одличном покретљивошћу, добрим наоружањем, и изванредним долетом. Ове добре особине су му омогућиле да лако надвлада другоразредне ловце САД, Велике Британије и Холандије на Пацифичком ратишту крајем 1941. и почетком 1942. године. Заједно са армијским ловцем Накаџима Ки-43 Хајабуса, чинили су већину бројчане снаге ловаца Јапанског царства почетком Другог светског рата.

Међутим, временом су Зерове лоше особине дошле до изражаја: недостатак оклопне заштите и слаб мотор. То су Американци ускоро открили и почели да користе, уводећи поступке који су забрањивали маневарску борбу са ловцима Зеро и користили бољу оклопну заштиту и брзину обрушавања својих авиона. Кад су се појавили нови амерички ловци F6F хелкет, Ф4У Корсер и П-38 Лајтнинг, са моторима снаге скоро два пута јачим од мотора Зероа, Зерои су изгубили статус равноправног ловачког авиона. При крају рата, све више су кориштени као камиказе-авиони за нападе на америчке бродове, заједно са другим застарјелим јапанским авионима.

Nakajima Ki-43 Oscar

Накаџима Ки-43 Хајабуса (Оскар по америчком коду) је био јапански једносједи ловац из периода Другог свјетског рата, којег је прозводила фабрика Накаџима.

Најбољи ловац јапанске империјалне армије почетком Другог свјетског рата, одликовао се одличном покретљивошћу, захваљујући малој тежини и борбеним крилцима испод крила. Брзина му је била задовољавајућа почетком рата, али јенаоружање било слабо а оклопна заштита непостојећа. Крајем 1941. и почетком 1942. године прате јапанску армију у напредовању преко југоисточне Азије, гдје су били генерално успјешнији од противничких ловаца као Хокер харикен, Бревстер Бафало и других. Заједно са познатијим морнаричким ловцем Мицубиши А6М Зеро, чинили су већину бројчане снаге ловаца Јапанског царства почетком Другог светског рата.

Временом су лоше особине ловца Ки-43 дошле до изражаја: недостатак оклопне заштите, слабо наоружање и недовољна брзина.Американци и Британци то ускоро почињу да користе, уводећи поступке који су користили бољу оклопну заштиту и брзину обрушавања својих авиона. Ови поступци су уведени од АВГ групе (Летећи Тигрови) у Кини, са ловцима P-40 Ворхок још прије уласка САД у рат, и потом су усвојени од других јединица РВ и морнарице САД.

Aichi D3A1 Val

Aichi D3A (Japanski: 99式舰上爆撃机; Savezničko kodno ime: Val)")^[2] je japanski obrušavajući bombarder iz Drugog svetskog rata. Bio je glavni obrušavajući bombarder japanske carske mornarice u ranoj fazi rata, te je ucestvovao u gotovo svim akcijama, uključujući i Pearl Harbor.Ubrzo posle te akcije, ispostavilo se da je zastareo i postao je lak plen za saveznicke lovce. Ipak, ostao je neko vreme u mornarici, da bi kasnije bio povucen u Japan i postao je trenazni bombarder. Nazalost, kao sto je bio slucaj i sa mnostvom drugih povucenih aviona, dobio je "drugu sansu" krajem rata u ulozi kamikaza, tako da ni jedan primerak nije sacuvan. Ostao je zapamcen kao brat Ju-87 sa istoka, kao strahovit obrusavajuci bombarder.